7 Lekcija Sa Fakulteta

Večeras je Apsolventsko Veče. 7 Lekcija Koje Sam Naučio za Ovih 5 Godina na Fakultetu

7 Lekcija Sa FakultetaProšlo je pet godina.

Kraj. 

Ok, ostalo je zaostalih ispita, ali ono najgore/najbolje je prošlo.

Večeras ćemo nazdraviti kraju studija i početku nečeg novog.

Studije na Elektronskom fakultetu u Nišu donele su mnogo toga: prijatelje, iskustvo, znanje.

Pored tog stručnog znanja, na tom sjajnom fakultetu naučio sam i par drugih stvari koje su jako bitne.

Voleo bih da ih podelim sa Vama, pogotovo ako tek krećete na fakultet.

Upišite fakultet.

Ne razmišljajte ni trenutka da li da upisujete fakultet ili ne.

Pored samog znanja, kroz studije u stičete i neki specifičan način razmišljanja.

Imate drugačiji pogled na svet.  Bolji pogled na svet.

I uvek ćete imati više šansi u životu.

Nebitno je čime ćete se baviti u životu.  Ali uvek ćete imati jedno znanje, jednu veštinu više.

Ne učite za ocenu, učite za sebe.

Ne obazirite se na ocene.  Ocene su glupost.  Ocene jedino mogu da izmere Vašu sposobnost da kao papagaj ponavljate pročitano.

Bitno je da ono što naučite to ostane Vama.  A ne da zaboravite nakon ispita.

A, da, ocene ipak imaju jednu svrhu.  Da Vam uža i šira familija stave neku valutu u indeks. 🙂

Ne učite napamet, shvatite suštinu.

Nadovezujem se na ovo prethodno.  Ne učite za ocenu i ne učite napamet.

To što naučite napamet neće nikome trebati, a najmanje Vama.

Shvatite ZAŠTO se nešto radi na taj način, a ne samo KAKO se radi.

Razume se da je bitno shvatiti kako nešto radi ili kako se radi, ali pokušajte da shvatite i zašto.

Jer upravo shvatanje suštine znači da ćete kasnije moći to znanje da primenite i u praksi.

Aktivirajte se.

Budite društveno aktivni.  Uključite se rad Studentskog parlamenta ili neke studentske organizacije.

Ne samo da će Vam značiti za CV, već ćete steći neka znanja i iskustva koja na studijama nećete nikad steći.

Ne, to nije gubljenje vremena!  To je investiranje vremena u nova znanja i iskustva.

Upoznajte nove ljude.

Ljudi koje upoznate na fakultetu i u studenskim organizacijama su budući lideri.

U biznisu, u ekonomiji, u politici, u nauci … 

Upoznajte što više novih ljudi.  Od svakoga možete po nešto naučiti.

Značiće Vam i kasnije u životu.

Take it easy!

Samo opušteno!

Nigde ne žurite.  Ne nervirajte se.  

Nema tog ispita ili predavanja ili vežbi zbog kojih se isplati nervirati se.

Niste položili u ovom roku?

Pa šta, imate sledeći.

Dobili ste 7, a znali ste za 9?

Nema veze, bitno da ste položili.

Nikad ne odustajte!

Možete da odustanete bilo kada.

Zašto biste onda odustali baš sada?

Nema razloga.

Ako ste već nešto započeli, završite to.

I mnogo manje sposobniji od Vas su završili fakultet, samo zato što su bili uporni.

Možda nećete završiti u roku, ali nema veze.

Možda će Vam biti naporno i teško, ali nema veze.

Setite se šta je rekao Lens Armstrong:

Bol je trenutan.  Odustajanje boli zauvek.

Ne dozvolite sebi da se zbog trenutka slabosti kasnije kajete.

POBEDNICI NIKADA NE ODUSTAJU!  ZATO SU I POBEDNICI!

To je to.  Svim svojim kolegama želim da se zahvalim na svemu i želim im srećan završetak studija i još srećniju budućnost u životu.

Vama želim da nikada ne odustanete, jer je Vaš život samo u Vašim rukama.

I voleo bih da podelite sa nama u komentaru koji fakultet završavate ili koji ćete upisati.

Print Friendly

Comments

  1. Mladene , za pocetak da ti pozelim da sto pre privedes kraju  studije, i da ti cestitam na uspesnom blogu, kojeg moram priznati pratim od pocetka..
    Ja imam 24 god, i tek prosle godine  sam upisala fakultet (ekonomski u Kragujevcu ).. i nimalo me nije bilo briga to sto je moja gneracija te godine zavrsavala, i sto polazim sa generacijom koja je 4 godine mladja od mene..
    Inace ja sam zavrsila masinsku skolu, i sa ekonomijom nisam imala nikakve veze sve dok se pre par godina nisam zaposlila u jednoj firmi koja se bavi trgovinom, i shvatila da sam sposobnija za neka veca dostignuca..
    Svi koji su me poznavali bili su iznenadjeni, ipak za to je trebalo puno hrabrosti, da ne kazem ludosti jer sam tada dala otkaz na poslu gde mi je vec tekao radni staz.. a svi znamo kakvo je vreme i da je do posla danas tesko doci..
    Znala sam donekle sta me ceka, da nece biti lako,spremila sam se.. i sada polako zavrsavam prvu godinu.. nazalost,ne ide sve glatku, ipak sam se i dosta udaljila od skole, a u pitanju je materija sa kojom se prvi put susrecem, ali se uzdam u to da vec imam dosta iskustva , i u tome samu prednosti od vecine kolega..

    Studiranje na nasim drzavnim fakultetima ima dve velike mane.
    Prva je sto je gradivo preopsirno , i NE DOZVOLjAVA  se studentu da izvlaci sustinu,  mnogo je nepotrebnih stvari koje se uce, koje za 5 godine nece ni vaziti..
    Drugo je to sto na vecini fakulteta ne postoji praksa, VELIKI PROBLEM.
    Posao svrsenog ekonomiste podrazumeva da on savrseno zna da komunicira sa ljudima i kolektivom.. da bude lider.. a to je najteze od svega, i to se ne uci na fakultetu, neko kaze da je to talenat, medjutim ja se sa tim nebi slozila.
    Uzecu moj primer.. radeci u toj firmi tacno dve godine, pruzila mi se prilika da napredujem, u lanu je bilo da se otvori poslovna jedinicau drugom gradu, i ja sam poslata kao lider, sa jos nekoliko kolega. Dakle, trebalo je zaposliti nove ljude i zapoceti posao. Posao koji sam radila , radila sam savrseno, ali nikada nisam bila lider i o vodjenju posla nisam znala apsolutno nista.. ali sve se da nauciti pa i to.. neko je u tome manje dobar neko malo vise.. najbitnije je  znati savrseno posao sve ostalo je lako… ja sam u pocetku bila totalno zbunjena i izgubljena, ali ako imas tim pored tebe koji ti pomeze, sve ostalo je lako..
    Posle zavrsetka  fakulteta imate samo diplomu i nista vise.., kao sto si vec rekao VELIKU SANSU ! Ali imaj na umu da tu sansu imaju jos namanje 1000 diplomaca  svake godine, treba se izboriti za mesto. Ne treba ocekivati da ce te odmah sesti u direktorsku fotelju, za to treba iskustva i dosta odricanje.. posle faksa sledi jedna druga skola..

    Najbitnije od svega je BITI UPORAN I IMATI CILj.
    To je lako reci ali treba verovati.. sve dokle ti ne verujes da si najbolji (i ako znas da ima i boljih ) neces uspeti.. i kao sto si vec rekao, treba uciti, stalno, neki novi jezik, neku novu vestinu , jer nikada neznas sta ce ti trebati od svega..
    Svi smo po necemu posebi , SVAKO OD NAS IMA NESTO U CEMU JE NAJBOLJI.
    Recimo , ja znam, VERUJEM da od mene nema bolje trgovca (i ako znam da verovatno ima ), SIGURNA SAM da ne postoji stvar koju necu moci da ubedim nekog da uradiili ili  kupi nesto po ceni koju sama odredim, bilo to soljice za kafu ili kuca od milion eura..
    Ja sam u to SIGURNA i ako nekada u tome ne uspem, to je SAMO ZATO sto se nisam dovoljno potrudila , nisam dovoljno zelela..

    ,,TVOJA SE SNAGA MERI TVOJOM ZELjOM “- ovo je moto moje bivse firme.
    Neka bude i zaljucak ovog mog poduzeg izlaganja .
    Nadam se da ce ti posluziti kao i nspiracija za neki od sledecih blogova .

    Pozdrav

  2. Bravo, Mladene! Upravo nešto što mi je danas trebalo da pročitam. Ja studiram u Nišu već sedam godina. Dve godine i po godine nisam dala ni jedan ispit, zato što sam izgubila cilj, zato što sam se (zaboga) razočarala kada sam shvatila šta se sve oko mene dešava, zato što sam se zasitila svega…I onda mi je bilo sve teže. Nisam ni htela da izlazim na ispite, jer su tamo studenti koji su mlađi od mene. Bilo me je sramota, jer sam oduvek bila “jaka” sa učenjem.  I onda sam je jednog dana (pre samo nekoliko meseci) probudila i rekla sebi – ako ovako nastaviš, nikada nećeš završiti. Možeš li da zamisliš sebe, za dve godine, i dalje pasivnu, i dalje te izdržavaju roditelji, i dalje nemaš motivacije za svršetak studija? I BUM! Sela sam i počela da učim. Zadala sam sebi cilj da završim započeto za najkasnije godinu dana, a po mogućstvu i za 7,8 meseci… Za propušteno vreme sam rekla sebi – Okej, nisi dala ispite, ali si ipak radila na sebi, izborila se sa mnogoim stvarima i izborila se sa sobom. To je velika stvar. I da, dala sam tri uspita u međuvremenu, i dobila sam baš kao što si napisao, 7, a znala sam za 9, i nije me bilo briga, jer sam napokon dala ispit. Usledila je i desetka i sada radim, učim, i pored toga stižem i da se družim i da posvetim vremena sebi. Kao što si citirao “Bol je trenutan, odustajanje boli zauvek”. Više reči “odustajanje” nema u mom vokabularu. I osećam da mogu mnogo! Zato svi koji ovo čitate – samo napred! Rad se uvek na kraju isplati. Ako ni zbog čega drugog, zbog vaše širine, zbog vas samih.