Evo zašto ni jedan bloger ili novinar ne želi da piše o Vašem proizvodu

Kada Vas neko ko ima određeni autoritet (ili uticaj) u nekoj oblasti preporuči, deo tog autoriteta se preliva i na Vas.

I to je naučno potvrđena činjenica sa kojom nema rasprave.

Logično, kao posledica toga, svako ko ima neki proizvod ili uslugu želi da dobije što više preporuka uticajnih ljudi.

(U ovom kontekstu, pod “uticajne ljude” podrazumevam sve one koji imaju mogućnost da pažnju određene grupe ljudi preusmere na željenu stranu, pa bila to grupa od 10 ljudi ili 10.000 ljudi.)

I onda svako ko ima iole čitaniji blog, par stotina pratilaca na društvenim mrežama ili piše za neki medij, dobija GOMILU zahteva za promociju proizvoda i usluga. Te zahteve šalju ili sami vlasnici, ili priučeni PR “eksperti”.

I to izgleda otprilike ovako:

“Poštovani,

Moje ime je XYZ iz kompanije ABC.

Nedavno smo lansirali novi proizvod pod imenom ASD i želeli bismo da napišete nešto o tome.

Ukoliko Vam je tako lakše, pripremljeni tekst se nalazi u prilogu.

Hvala unapred.

S poštovanjem,
XYZ”

Naravno, ovo je uprošćeni prikaz. Obično je dosta duže i “kreativnije”.

Ali ovo je neka suština. Fino. Pismeno. Kulturno.

Ima samo jedan mali, malecni problem…

Apsolutno me ZABOLE za Vašu kompaniju, Vaš proizvod, Vaš tekst.

Zašto?

Zato što i Vas zabole za mene, moj lični brend i šta ja želim.

Kada ovako nešto pošaljete, Vi brinete samo o onome što Vama treba i što Vi želite, i očekujete da i ostali to podrže.

A realnost je mnogo drugačija.

Vidite, svako ko ima iole čitaniji blog, pratioce na društvenim mrežama ili piše za neki čitaniji medij, dotle je stigao napornim radom.

Ajde da ne pričam generalno i uopšteno, uzeću sebe za primer.

Moj blog ima negde oko 10.000 poseta mesečno. Zbirno, imam oko 2-2.500 pratilaca na društvenim mrežama i email listu sa preko 500 ljudi koja raste svakodnevno.

Sve u svemu, nije loše.

Međutim, taj blog je pažljivo pisan već skoro 3 godine. Ta lista se gradi već nekoliko meseci. U tu aktivnost na društvenim mrežama uloženi su sati i sati rada.

(E sad, uzmite nekog mnogo popularnijeg i posećenijeg blogera ili novinara, pa pomnožite moj trud sa 100.)

I sada Vi želite da promovišem Vaš proizvod ili uslugu. Što je sasvim u redu. Problem je u pristupu.

Vidite, ja želim da pred svojim čitaocima i prijateljima izgledam pamtno (koliko god je to moguće). Želim da im budem koristan. Želim da budem njihov “najbolji drug na internetu”.

Zašto? Zato što želim da mi veruju. Zato što želim da gradim autoritet. Zato što želim da me preporučuju svojim prijateljima, kako bih proširio svoj krug čitalaca. I zato što na kraju želim da zaradim.

A zašto je ovo Vama bitno?

Zato što, ako želite da promovišem Vaš proizvod, morate da vodite računa o mojim željama i ciljevima. Ne o Vašim.

Zato sam i rekao da me zabole da promovišem Vaš proizvod ili uslugu.

Ali me i te kako zanima da svojim čitaocima predstavim nešto što će mene predstaviti kao pametnu, korisnu osobu, koju vredi čitati i pratiti.

Ne kažem da je Vaš proizvod loš. Kažem da Vam je pristup loš.

Kada šaljete nekome mail sa željom da Vas promoviše ili piše o Vama, zastanite i razmislite.

Šta taj bloger, tviteraš, novinar zaista želi? Šta je njegov cilj? Kako ga pisanje o mom proizvodu vodi korak bliže njegovom cilju?

E, kada imate odgovore na ta pitanja, onda sednite, napišite mail i pomozite toj osobi da ostvari svoje ciljeve.

Da, ima i onih koji će tražiti novac za to, i onih koji neće.

Ali ne zavaravajte se da će neko pisati o Vama samo zato što hoćete da platite. Novac je filter koji služi da razdvoji ozbiljne od neozbiljnih.

Važno je samo da shvatite da smo svi mi sebični i da brinemo samo o svojim interesima. (Pa zato i želite da Vas neko promoviše za džabe, jer brinete o sebi i svojim interesima.)

I isto tako je važno da shvatite da bloger, novinar, tviteraš treba Vama. Ne Vi njemu.

Zato je važno da brinete o interesima onog kome se obraćate, a ne o svojim interesima.

A sada dobro razmislite pre nego što pošaljete sledeći mail. Da li on pomaže blogeru ili novinaru da ostvari svoje želje i ciljeve, ili ne? To je jedino što je važno.

Print Friendly